Prestala bi postojati da te ne slutim svakim snom. Ti znaš koliko sam pospana koliko me bol iscidila i sve mi svjetovno oduzela osim Boga i tebe. Jesi ti si moj stalni san, pa i svi koraci mog hrabrog buđenja. Kada bi te pustila u magle tuge, nestao bi mi milo i ispalo bi kao sa te nije ni bilo, ali ja te ne dam maglama, ne dam te bolovima, ne dam te umišljenim ženama, nikom te ja nedam. Sve da si samo moja vjera, ja te imam za svog anđela. I doći ću pred lice Božje sa nama u grudima. On će te stvoriti od moje mučeničke krvi, od mojih suza i ljubavi moga srca. Biti će eto drugačija naša priča od Adama i Eve, ja sam morala biti u sred bolesti junakinja, sa srcem muškarca. Preuzela sam ulogu i tvoju i moju, morala sam. Da se izdrži ova Kalvarija. Nisam znala bit sama u duši i neću nikad. Imam rebra taman za tvoje srce. Pa si u njima kao čuvar moga križa. Često mi bude kao da ti sa mojim plućima dišeš, kao da ti mojim srcem voliš, kao da se ti sa mojim rukama moliš, kao da smo jedno. 🎺🕊
Od 💗 Ana Emanuela, Bilaj 18.04.2023.
Nema komentara:
Objavi komentar