Ti si mi Gospodine stvorio bubrege, fala ti što su pod ovim križem radili... borili se i kad je bilo preteško hodati... sad kad su se umorili i krv mi ne ume filtrirat... ja neću žaliti jer znam da evo ova krv moja koju pročišćava uređaj... umjetni bubreg... opet teče zbog tvoje prisutnosti i ovako više nalikujem na Tebe kada si se na Kalvariji darivao za mene. Bar malo da ti vratim Kriste... iskoristi moje trpljenje, iskoristi i moju bol i suze i krv i molitve... znam to je za tebe blago moje duše. Kada ti muku moju dodirneš ona je pomoćnica tvoja. Opet ćemo Isuse sve iz nova.... Na Zemlji se tako mora... Zagledana sam u Uskrsle rane pa i moje u nadi oporavka postojano sjaje. Kad poželiš čuda udjeliš. Na to vrijedi sav život u povojima čekati. Jer znam plesat ćemo ja i ti u bezbolu uslišanja!
Psalam 139,13 Jer ti si moje stvorio bubrege, satkao me u krilu majčinu. Sve ti vraćam... volju Očevu prihvaćam.
Od ❤️ Ana Emanuela, Gospić 🚑 16.09.2024.
Nema komentara:
Objavi komentar