Emanuela ovih dana strahuje, počela je dane da oplakuje, Ana je po prvi put prepuštena sebi ugađa čežnji o ljubavi piše, a tko bi rekao sa tugom diše...iako drhti ne odustaje, pita se i sama što to Gospod od nje hoće... Ta sanjiva vila duša njena u međuprostoru je jave i sna...kad bi bar javi pripala sva njena molitva. A sve se čini da će i Ana preći u vječne snove, ljubav je sveta zove.
Nema komentara:
Objavi komentar