Tebe se dušom ima, kada te tijelom nema...
Ti me nađeš u mojim zimama,
u mojim užeglim kostima, u ranama si melem.
Uspije ti od ove muke stvoriti snjegove,
sve si moje isplakane suze
ubrao kao pahulje, da bi se grudali i
pravili snjegovića...
Pozivaš me na igru,
da zavaraš moju bol...
da staviš slatkoće ljubavi tamo gdje je sol,
da kažeš sa mnom ti ne može ništa bolest,
jer smo mi ljubav koja pripada Nebu.
Sa tobom sam stvarna,
izbrišeš sva moja uplakana izdanja,
svetom radošću.
Od 💗 Ana Emanzela, Gospić 18.12.2023.
Nema komentara:
Objavi komentar