"Razbit ću prozore tuge, ma hoću moj anđele; dosta mi je i previše mi je ove nevolje vječite! Rasparati ću bijele zastave, dati ću ih vjetrovima nek ih raspore. Dosta mi je predaje! Nek mi kroz prozore uđe sunce, neka mi lice miluje i vijestima nade obraduje! Neka u bezdan ode moje bolno sve, neka tuga ove večeri izteče, neka me više nikada grlo ne peče! Želim i ja sveto vino piti, želim i ja sreći nazdraviti, ružine pupoljke pomirisati, za ljubav i sreću disati. Možda će ruža nade iz bolne mi krvi nicati, neka će, neću ti Bože tonuti. Ipak si ti sve u meni, ako mi tijelo lome ne mogu mi dušu zemaljske boli slomiti."
Nema komentara:
Objavi komentar