I nitko me ne mora voljeti, ja ću voljeti za sve!
Uputit molitve za tebe anđele i kad nedostaješ nekoj drugoj radost da budeš da zaboraviš moje plakanje, moju ljubav i postojanje!
I dao Bog da nikad ne saznaš kako je kada voliš, a samo bol dobivaš! Kako je to kada si zarobljena ljubav! Krila su moja nepravde i osude sasušili, sreća pa zamislim tvoja kraj svoga srca, pa poletim potajno, da nikad ne saznaš da sam nesavršena ipak uspila savršenom ljubavi ukrasiti grudi! Volim te sveto, sanjam te nježnosti moja, a mene nigdi nema samo tebe u meni kao fatamorgana si u bolu! Rugaju mi se mojoj čežnji, kažu da sam za ludaru! Možda i jesam ali i tamo ću sa tobom u srcu! S tobom bez tvoje ljubavi znat ću te voljeti! Tako je suđeno duši ljubavi, tijelu u patnji! Neka anđele, sreća i u tugi volim te, nečujnog, nedodirljivog... kao što ti mene nikad nećeš!
Nema komentara:
Objavi komentar