LJUBAV SAM UNATOČ SUDU, BOLI I MANAMA

Uvik sam se eto fala Bogu trudila da svoju bolnu životnu priču, ispisujem kao stihove i govor o ljubavi! Čežnja me nije dovela do željenog, neki bi rekli da sam zalud pisala...ali eto preživila sam najgore misleć na lipotu! Možda dođe vrime da zašutim, pa mi samo rendgen očita srce i kažu stručnjaci što se to krije u meni kad luckasta sam usred neizustive boli... Možda su neki saznali tko sam, a možda i nisu! Koda je i bitno, tek sam jedna od bezbroj uplakanih, a tako na izgled nasmijanih! Istina je potpisujem; tužni se najlipše smiju, a ja bi dodala jer viruju i nadaju se da Bog njihovu bol vidi i šalje anđela da nas smiri! Bitno je u svemu ovom kontakt duše sa Svevišnjim! On na trnoviti put uvik pošalje oslonce... ljude koji te bez objašnjenja razume i budu ti na rane latice mirisne blagoslovljene! Tako mi svega volila bi bit obična, voljena u nekoj daljini di bol ne napada! Mir, sveti mir sa srodnim bićem godio bi, priznajem! Al štobi sad, ne mogu se ja isčupat iz tijela bolnoga i reći dušo poleti, iz bola u bezbol, nađi svoj san pa ga živi, jer ko sam ja da išta bude po mojoj volji, Gospodu sve pripada, ne żivim ovu bol i ljubav samo ja! Nebi bilo fer da se ponesem kukavički, trebam se na ovim životnim postajama svijesti i duhovnim razvitku dovesti! Blizu sam da shvatim baš sve! Blizu sam svjetlu istine, zrcali se nada i kad se čini da više izlaza nema, da zatočenica sam u labirintu ovozemaljskog života! Vinut ću se, ne moram ja kružit, nit me mora ovaj križ rastužit, ljubav je sveta čarobnica, u Nebesa će sve moje, križ ostaje dole, a ja pripita uz molitvena krila postat ću ono što sam cili život tila! Virujem, unatoč ovom tijelu koje mi je začahurilo dušu, probit ću krilima molitvenim  tunel plača, postat ću uz pomoć Duha Svetoga jača, Gospod će reći Ana poleti i oću krilima obojanim duginim bojama, u haljini bezbolnih mirisnih ruža biti ću i ja, neće mi suditi za mane, ni za nemoć moju, shvatit će koliko ljubav moja živom držala me obećajem to onima koji me u bolesti sude! Ljubav sam ja i kad sam puna mana i groznog plakanja, ljubav sam ja iskrena! Ne može ono što je Bog stvorio izmjeniti zemaljska grozota, osuda, nevjera! Ljubav sam to bar Bog i anđeo čuvar moj zna, jer me osjećaju i u potpunosti razume!