ČEŽNJO

Skloni to ljupko lice od duše moje,

mogla bi te poljubiti, u sebe zaljubiti.

Oči, te oči obojane  čežnjom skloni

od mojih čežnji,

mogla bi se izgubiti duša u duši.

Ne zavodi mi drhtje srca,

otkucajima svoga srca nemoj mi prići,

mogla bi mi suza niz obraze sići...

Jer moj je život pokora,

križna staza velika bez pomaka.

Skloni te ruke, koje bez dodira grle kao krila,

ja svoje skrivam u pamučnim rukavima,

smirujem im drhtaje, tebi da ne polete...  

ne dam im da te dodirnu, mojim učine.

Usne, skloni te ljubilice nedosanjane,

da ih se ne zaželim kao šumske jagode.

U srcu još noćas mi prespavaj,

pa idi u bolji svijet tajno moja.

Zašto ostaješ ondje gdje bol sja,

zašto kažeš da sam tvoja sva...

Zašto me tražiš dušom, srcem, mislima...

Zašto traješ... zašto me ne prolaziš...

zašto ne skloniš čežnju našu...

zašto mi se u srcu budiš...

Sve je ovo zbog ljubavi...

čežnjo moja.... 

neprolazni smo...

dugo...

predugo...