Lomljive mi kosti, bez tvoga Duha Jakosti!
I srce moje bez Bezgrešnog srca
majčinog bilo bi puno žalosti.
Čudesne su moga bola radosti!
Sve neka vika, a meni je do mira.
Pustim da anđeo harfu u srcu mom svira.
Ne treba objašnjavati sebe,
to će učiniti suza kad niz lice
nečije krene...
Ne treba letjeti, iako misle krilat si,
treba pustiti da ti raskrvare krila...
da se uvjere da si duša iskrena i živa.
Da nisi baš toliko kriva,
što si odabrala progonitelje voljeti,
i zemaljskog se odricati.
Ljubav si, ali ranjena!
Težeć za pravdom,
šamaraju te nepravde!
Ali sve izdrži onaj tko zaziva milost
Predragocijene krvi Kristove...
Ona jedina daruje
pečat istine koji kola
ranjenjenim venama.
Zbog povjerenja u Boga,
daješ se,
dišeš u svom bolu i suzama
za svetu ljubav!
Od ❤ Ana Emanuela, Bilaj 28.11.2019.
Nema komentara:
Objavi komentar