ponedjeljak, 11. studenoga 2019.

VRATI ME K SEBI BEZBOLU MOJ6

Baš je blesava ova bol i ove mane zemaljske su mi dosadile. Ne ličim na dušu u ovom tužnom tijelesnom obličju. Hajde da budem tvoja bezbolu moj, hajde da se ušuškam u tvoj grudni koš i rebrima autentičnim vratim. Povedi me na livade nebeske da te dosanjam. I krila mi svoje ljubavi daj, jer ja ih anđele nemam, samo sam mistično ljudsko biće koje čovjek ne može prihvatiti. Dozovi me ka sebi, daj glas da ti čujem pa i kad je tišina rasplakana u ovim ozeblim ranama tijela mog neljubljenog. Dušu mi izljubi, kažu da je ona u haljinici radosnici, svaki trn tijela za nju je bila milosna ruža. Lipa sam ti tu di me nisu znali tražiti, to nutarnje čuvam za tebe. Tijelo mi sakri krilima bijelim, ne daj da me više optužbama i lažima da me muče. Zaspimo anđele, neka usni bol u meni i probudi se radost moja u tebi.

Od ❤ Ana Emanuela, Bilaj 11.11.2019.


Nema komentara:

Objavi komentar