U ANĐEOSKOJ PRISUTNOSTI MOLIM ZA PROBRAŽENJE

Možeš li noćas reći da je kraj patnji mojoj. Možeš li anđele reći da ja umirem na tvojim krilima i da mi duša oživljava u sve ono što sam vjerovala!? Možeš li bar u snu doći smiriti moje tugujuće oči, postale su emotivna jezerca, čini se nekada kao da se i mora rajska uljevaju u njih, oplakuje i Nebo patnju moju. Oplakuje slađano moje jer Bog zna tko sam ja, i zašto pod križem ljubim trnje. Zato te pitam možeš li me odmoriti u ruže me smjestiti, ozdraviti uljem nad kojim su molili svi sveti da Boga i bližnje više ne žalostim, da postanem ljubav sama u sred ovih zemaljskih rana i sebe da za zaboravim. Neka umre sve bolno i loše u meni, neka uvenu mane i rane moje, neka zablista samo ono moje što je ljubilo Isusa Krista. Neka mu budem miomirisna duša koja sja molitvom u nebeskim odajama sa onima koji su mu od davnina služili i nisu ga rastužili. Pomozi mi anđele duše moje, milost tu zadobiti. Pisamca duše moje vapajne Svevišnjem uruči. Reci mu da ga ljubi Princezica njegova, kojoj On vezuje mašnicu novu na tijelu rastuženom, ucviljenom i tako postajem bezbolna... ljubav sama... Neka moje trnje svene, da ne ranjavam nikoga patnjom križa svoga. Treba mi Bože čudesna ruka tvoja. Probrazi me, po volji svojoj i vjeri moga anđela čuvara. Amen. 
Od ❤ Ana Emanuela, Bilaj 18.08.2019.