,, Da ti rukama umjesto rupcem vežem oči, pa da ti kroz njih prenesem svu svoju ljubav, valjalo bi da mi dušu upiješ, da traješ, da ne nestaješ. Al to su te neke moje maštarije, da se to može valjalo bi. Šteta nisam čarobnica, treba samo neko da me shvati, a taj neko je identičan mojim maštama, očaran tajnama, vizijama Neba.. taj neko vjerovatno i ne postoji na ovom Svitu. Zato se ja ludica dajem snovima, nebesima, ko zna možda Bogu dođe da te samo za mene stvori, na novo iz praha zemaljskog i ljubavi moga srca. Drugdi te neće nać, štoću kad oću za sad nedodirljivo, prisno, trajno, brižno, umiljato biće za sebe za zauvik, meni ne trebaju prolaznici na putu, meni treba neko jedinstven, samo moj, onaj tko zna da osmijeh moj nekad nije sreća...onaj tko zna smirit svu moju bol u snažnom zagrljaju i ukrast me boli. Vrlinama anđela nek te Gospod ukrasi, ja mogu na ovom zemaljskom putu u nesavršenosti svojoj plakati, al ću te u sebi nositi i volit kao što se sveto voli, obećajem...probudit ću Nebesa, da se dogode čudesa. Bar ću pokušat, neko se od nas mora trudit, razbudit samu ljubav bez boli. Čudna li sam, znam ja bi od Boga čovjeka sa Neba, u život moj da se spusti i u molitvi mi ime izusti. Samo tebe, koji znaš za ljubav i ništa drugo... Možda mi jednom kažeš; fala za ljubav, fala što živim za tebe, što si me ljubavlju dozvala...isprosila od Jahve dobroga. O anđele moj, ne znam zna samo suza da mi krene, kao da je Otac Nebeski u svom Kraljevstvu razbudio tebe, pa me čekaš, za mene moliš...čekaš dolazak mog duha da živimo dane nebeske, jer vječnost je nije prolaznost za mene i tebe... <3
Nema komentara:
Objavi komentar